BETANIJA

Ovo je iskustvo moje prijateljice Jane Flego u novosadskom porodilištu Betanija.  Drago mi je jer je odlučila da ga podeli sa nama. U trenutku kada gradonačelnik dariva prvo dete, dok se prva dama nam bavi svojom romantizovanom idejom obnove porodilišta u cilju povećanja nataliteta našeg carstva, odvratne populacione politike koje podlo manipulišu nečim toliko intimnim kao što je rađanje deteta, takođe, u trenucima preglupih i sramnih tekstova novinarke Politike i prepametnih tekstova drugih žena na istu temu koji se u istim novinama ne objavljuju. Evo, ona se odaziva na  “ime majka”, pa možda bi ovakva priča trebala da bude stvaran i jedini ispravan motiv za obnovu porodilišta, da se ženama koje odluče da rađaju obezbede humani uslovi za to. Ne da bi se povećao natalitet, već zato što bi briga o njenim građanima i građankama trebala da bude jedini motiv i obaveza države i njenih činovnika/ca.  

Tekst prenosim u celini:

1cfb67cdb63ec56f120564831db94290

Čitam tako u novinama kako će gradonačelnik posetiti porodilište, čestitati majci koja se prva porodila u novoj godini i doneti joj poklon. Lepo, reklo bi se. Međutim, ne mislim da jeste. Ne te čestitke i poklon, već činjenica da će gradonačelnik sa svitom ući u porodilište, doći do te žene i njene bebe, svi će se smeškati i čestitati. A ocu te iste bebe nije dozvoljeno da je vidi.

  Pre nego što sam zatrudnela, mislila sam da i u Novom Sadu otac može da prisustvuje porođaju i, naravno, da može da vidi svoju bebu kada se rodi. Ali to nije tako, po ovome se Betanija razlikuje od normalnih porodilišta. Kažu da ne postoje uslovi za tako nešto. Nije mi jasno onda kako je Janko Tipsarević prisustvovao porođaju svoje žene. Mnogo su im nešto promenljivi ti uslovi.

Ljudi većinom ne znaju da je situacija takva. Nisu još došli do porodilišta, žene jedva čekaju da stignu kući i sve zaborave, boje se da se žale, jer će možda ponovo doći.

Mi isto tako nismo znali šta nas čeka. Prvo smo se razočarali kada smo čuli da ne možemo da budemo zajedno na porođaju. Prethodno sam išla u školu za trudnice i tu smo se isto iznenadili što očevi imaju samo jedan čas, a i generalno je vladalo neko mišljenje da očevi nisu naročito sposobni za brigo o bebi, da će se sigurno pogubiti kada počne porođaj i da neće znati šta treba da rade. Ovo je, naravno, totalna glupost, ali opstaje uporno. E, u školici smo saznali i da otac ne može da vidi svoju bebu minimalno 48 sati (dok mamu i bebu ne puste kući), a nekad i duže u slučaju da nešto nije u redu.

Kako se porođaj bližio, sve više ljudi nas je pitalo da li smo našli vezu i platili. Spominjane su neke sulude cifre, 500-1000 evra. Ne znam samo za šta? Zašto bismo davali toliki novac nekome, ako već ne možemo da budemo zajedno ili da beba i ja imamo svoju sobu. Uglavnom, nije nam padalo na pamet da ikome dajemo bilo kakav novac ni za šta.

Onda je stigao i taj dan porođaja. Pukao mi je vodenjak, došli smo u Betaniju oko pola 5 ujutro. Prijavili se, ja se skinula, dala Darku sve stvari, pozdravili se.

Priprema za porođaj, klistiranje. Nema toalet papira. Šetkam se tu neko vreme. Onda me prebacuju u krevet ispred sala za porođaj, na indukciju, oko pola 7. Tu ne smete da koristite telefon i prestaje kontakt sa spoljnim svetom. Ovo je razumljivo, jer bi sve vreme svi telefonirali, porodica bi čula urlikanje od bolova i verovatno bi bespotrebno napravili haos. Ali je prilično nezgodno kada se, kao ja, porodite devet sati kasnije i niko sve to vreme ne zna šta je sa vama i bebom, niti može da dobije bilo kakve informacije.

Kada su me već stavili na tvrdi sto, vezali i dali infuziju, shvatili su da nosim naočare i pitali me da li smem da se porađam vaginalno. Pa sad, ako i ne smem, gotovo je, glava je već krenula. Trebalo je to malko ranije proveriti.

Posle su nas prebacili na odeljenje. U sobi sam sa devojkom koja se porodila sat vremena pre mene. Bebe su pored nas u boksovima, to je baby friendly odeljenje. Obema nam je prva beba, pogubljene smo, krvarimo i sve nas boli. Ne možemo da sedimo, jedva stojimo pridržavajući se za nameštaj. Kupatilo je razvaljeno, nema pločica, samo malter, ledeno je, duva. WC je u funkciji, tuš ne. Naravno, posle obavljanja nužde bi bilo dobro oprati se, s obzirom na to da među nogama imamo otvorenu ranu koja krvari. Ali za to moramo da odemo do druge sobe do njihovog tuša, što je nemoguća misija. Predalekih tridesetak koraka.

Pošto jako krvarimo, a i bebe kake, usrane pelene i krvavi ulošci nakon nekoliko sati počinju da se prelivaju iz kante za đubre. Ali nisu je ispraznili do narednog dana popodne. Samo jednom dnevno se čisti. Čistačice su nas nakrpile zato što je krv kapala po podu. Zato što nismo dobro namestile uloške. Ne znam samo kako to da izvedem kad je zabranjeno nositi gaće.

Prvog dana vam pomažu oko bebe, posle moramo same da se snalazimo. To znači da bebu treba iz boksa preneti do pulta za prepovijanje. Užasno sam se bojala da ne padnem dok ovo radim, svaki put sam zamišljala kako padam na pod preko bebe, jer sam se jedva držala na nogama zbog gubitka krvi i gladi.

Dobijaju se tri obroka dnevno. Mala. Večera je oko 18h, pa nema ništa do doručka narednog dana oko 7-8h. Dva parčeta belog hleba, komad salame i sira i čaj. Hranu ostave na stočiću kod vrata. Predaleko, treba se podići iz kreveta, stati na noge i preći nekoliko koraka. Iako smo užasno gladne, čekamo da nekoj od nas počne baš jako da se piški, pa da mora da ustane i onda obema doda hranu. Od hrane spolja smete da dobijete Plazma keks, bistri sok i jogurt. Ostalo ako vam porodica donese ne možete da dobijete. Neki se odlučuju da prošvercuju nešto hrane preko prozora, a to je ujedno i način da porodica vidi vas i bebu. Ako imate sreće da niste na višim spratovima.

Vi paket spolja možete da primite, ali ne možete da pošaljete ništa kući. To praktično znači da krvave spavaćice i usrane pelene ostaju sa vama u sobi, ako treba danima. Posteljina se takođe ne menja, pa tako vi i beba ležite na kombinaciji sasušene i sveže krvi, pošto posteljni podmetači ne mogu baš sve da zaštite.

Bebu treba dojiti na svakih sat i po. Navijam alarm da ne propustim podoj. Potpuno sam izgubila pojam o vremenu i ne znam ni da li sam namestila alarm ili ne. Ne sme da se gasi svetlo. Ponekad sam padala u neko polusvesno stanje, ali nisam spavala ukupno pet dana. Ostali smo duže u porodilištu, jer nas je kačio vikend.

Konačno možemo kući, došli su po nas. Donose mi stvari, ali ne daju nam da se obučemo u sobi. Saopštavaju nam da je dole fotograf, došao da zabaleži srećni trenutak. Svi psuju, niko ne želi da se slika u takvom stanju. Blede smo, jedva se krećemo, prljava nam je kosa. Ko još toga želi da se seća?

Dole haos. Po četiri bebe i mame otpuštaju istovremeno. U minijaturnoj sobi su svi, pomahnitala rodbina, svi se guraju, hoće da vide bebu, da slikaju. Majke niko ne gleda, mi pokušavamo da ostanemo na nogama, nekako sa torbom da se probijemo do svlačionice, a da ne padnemo. Posle pokušavamo da se probijemo do svoje bebe i da konačno odmo odatle.

U svemu ovome babice i lekari su stvarno divni. Ali sistem je očajan. Ti ljudi, kako su nam rekli, rade smene od 12 sati. Ko je to smislio? Kako neko može da radi takav posao u tim uslovima i da normalno funkcioniše pred kraj smene? I nema ih dovoljno zaposlenih, tog dana kada sam se ja porađala je bila velika gužva. Jednostavno ne mogu da stignu do svih nas, a nama svima je potrebna pomoć i oko najosnovnijih stvari.

Ovo je bilo u martu 2014. Nadam se da su se stvari bar malo popravile. A ako nisu, da će sve više ljudi da ispriča kakva je situacija, pa možda nešto i krene na bolje.

Advertisements

One thought on “BETANIJA

  1. Reblogged this on Iv Sovica and commented:
    Reblogujem ovo jer želim da što više ljudi čuje istinu o stanju u našim porodilištima. Ovo je priča iz novosadske Betanije, ali znam slične priče i iz drugih gradova.
    Moramo prestati da ćutimo i pravimo se da se ništa ružno ne dešava.

    Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s